1. SAMOPOZITIVNO: Za početak, možeš li nam reći tko je Bogdan Stevanović, a tko je BLOGDAN i što ih spaja a što razdvaja?

Nema između njih dvojice velike razlike. Bogdan je u nekim životnim trenucima izdresiran vaspitanjem i socijalno prihvatljivim ponašanjem da bude ipak malo kulturniji, dok Blogdan baš u takvim momentima zašilji olovku i krene iz nje da puca po papiru.

2. SAMOPOZITIVNO: Pročitali smo da pišeš blog da bi bio sretan, i kako si rekao da potpišeš primirje u ratu s riječima! Otkrij nam kako i kada nastaju tvoji tekstovi? Odakle crpiš inspiraciju?

Inspiraciju crpim iz ljudi. Iako volim da budem vrlo često u tišini, ja bez ljudi ne mogu. A karakter mi je takav da ne umem da se čuvam. U tim kontradiktornostima, dok tako neoprezno idem kroz život pa se polupam, a u isto vreme pokušavam da razumem šta mi se dešava i da razumem ljude oko sebe – nastaju moji tekstovi.

3. SAMOPOZITIVNO: Kako bi opisao svoj rad i po čemu je drugačiji ili poseban?

Mislim da u mom pisanju nema ničeg posebnog, osim toga da sam muškarac koji piše o emocijama pa ljudima u današnjem vremenu to deluje čudno i privlači pažnju. Zbog takvog pisanja jedni mi govore da sam hrabar a drugi da sam patetičan. A mene nekako baš briga kako me drugi vide.

4. SAMOPOZITIVNO: Često pišeš o ljubavi, sreći, što su za tebe danas ljubav i sreća?

Za mene je ljubav prirodno stanje čoveka. Ne treba ništa da stičemo i nikog da jurimo da bismo je imali, već sebe da očistimo od svega nepotrebnog što na životnom putu pokupimo na sebe. Od sebičluka, ega, prepotencije, elitizma, srebroljublja, narcizma, neosnovanog samoljublja. Kad to učinimo ostanemo mi kao čista ljubav koja iste takve ljubavi privlači sebi. Sreća je verovanje da je već imaš.

5. SAMOPOZITIVNO: Tvoje teme su često pronikle i iz vlastitog iskustva. Pomažeš li drugima što pišeš o tome kako si se nosio sa svojim životnim iskustvima? Kakve su povratne informacije tvojih čitatelja?

Reakcije koje dolaze do mene su u većini slučajeva pozitivne, ali ima i onih drugih kad ljudi iskazuju svoja neslaganja. Meni nije cilj da svojim pisanjem budem u pravu, već da otvorim debatu. Danas je najteže pokrenuti ljude da misle, da im poljuljate uverenja, da počnu da preispituju sebe. Mislim da se ne radi o tome da pisanjem o svojim iskustvima pomažem drugima, već pomaže činjenica kad vide da se ljudi okupe oko neke pitome ideje o ljubavi, braku, porodici, prijateljstvu. Mislim da to ljudima uliva snagu i da nadu.

6. SAMOPOZITIVNO: Napustio si Srbiju i otišli u Španjolsku, pod opaskom da u Srbiji imaš dvije opcije ili da prihvatiš nepromjenjivo ili da mijenjaš svoje okolnosti. Kako je došlo do odluke odlaska u Španjolsku? Postoji li neki događaj koji te je usmjerio u tome i možeš li ga podijeliti s nama?

Tokom 2012. godine došao sam u Barselonu na master studije turističkog novinarstva. Mogu reći da je to bio neki prelomni događaj koji mi je omogućio da ostvarim neke kontakte, naučim jezik još bolje pa i da Barselonu počnem da doživljavam kao svoju kuću. Posle mastera vratio sam se u Srbiju i dve godine radio razne poslove, i onda sam odlučio da menjam svoje okolnosti, a samim tim i okruženje.

7. SAMOPOZTITIVNO: Kakav je život u Španjolskoj u odnosu na život koji si proživio na Balkanu?

Sa moje tačke gledišta je opušteniji i manje stresan. Ponekad su drugi ljudi toliko opušteni da je to mom balkanskom mozgu još uvek neshvatljivo. Iako Španija nije među najrazvijenijim evropskim zemljama i ovde se oseti ta lagodnost življenja u Evropi, pogotovo sa finansijske strane. Ali isto tako dođeš i do zaključka da su zavist i zloba svetski problem, a ne samo balkanski.

8. SAMOPOZITIVNO: 26.1. si gost na regionalnom eventu za umrežavanje poduzetnika Business Cafe Srbija . Što ćeš poručiti sudionicima s obzirom da je tema: „Slušaj sebe“? Vidiš li sebe kao poduzetnik i može li se živjeti od pisanja blogova?

Potrudiću se da podelim neka svoja iskustva kada se radi o temi „Slušaj sebe“ i da pokušam da ukažem u kojim slučajevima je to neophodno a u kojim slučajevima treba biti oprezan sa tim. Od pisanja bloga ja ne živim, ali ne zato što se ne može već zato što još uvek nisam ni pokušao. Razmišljao sam o tome da li vidim sebe kao preduzetnika, i shvatio sam da je to neminovan ishod u budućnosti jer već jesam poslodavac. Pošto svoje tekstove objavljujem i na engleskom angažovao sam profesionalnog prevodioca, a i održavanje sajta takođe ne radim sam već imam IT podršku, tako da je to pored grafičkog dizajnera i lektora mali tim ljudi koji stoji iza i radi za mene.

9. SAMOPOZITIVNO: Rekao si da pišeš knjigu, tko ju potpisuje, Bogdan ili Blogdan i koja će biti tema?

Roman će biti jedna priča u budućnosti o greškama iz prošlosti što je možda upravo sadašnjost u kojoj živimo. O tome koliko tehnoligija može da promeni ljude a koliko ljudi mogu da promene prirodu. I meni večito zanimljiva tema – da li je čovek čoveku vuk ili brat. Ali mislim da će pre tog romana svetlost dana ugledati knjiga koja će biti zapravo zbirka tekstova sa bloga, a potpisaće je Blogdan

10. SAMOPOZITIVNO: Za kraj koji su planovi za budućnost i što ćeš poručiti našim čitateljima?

Znate kako kažu, ako hoćeš da nasmeješ Boga samo mu reci svoje planove. Nemam ih, imam neke želje koje će se ostvariti onda kad bude bilo pravo vreme za njih. A vašim čitateljima bih poručio da se više grle, da više maze životinje, da se igraju sa što više dečice, da veruju neznancima i da praštaju.

SAMOPOZITIVNO: Hvala 🙂